Stojanović za 'Slobodnu Bosnu' otkrio koje metode zaštite zločinaca Vukčević koristi i u kojim još neotkrivenim zločinima na prostoru BiH su učestvovali policajci iz Srbije.
Na pitanje da li su ubistva na Kosovu bila brutalnija od onih koje je ova jedinica izvela na prostoru Bosne i Hercegovine, Stojanović kaže:
“Ubistva nisu bila brutalnija nego u Bosni. Bila su ista, jer su ih isti ljudi činili. Ukoliko mislite na čoveka koji je pravio lampe od lobanja i hteo da upari žensku i mušku lampu u spavaćoj sobi, to je delo jednog psihopate kojeg inače lično poznajem. Završio je u duševnoj bolnici ili su ga proglasili ludim. Jer oni tako rade, kada neko progovori, proglase ga ludim. Mogu vam objasniti i kako je djelovala policija iz Srbije na teritoriji BiH tokom rata. Prilikom prelaska Drine kod Malog Zvornika oduzimali su nam službene legitimacije, daju nam vojnu opremu da se presvučemo i mi postajemo vojnici. Država Srbija nas je mobilisala. U Bosni su počinjeni strašni zločini i Tužilaštvo, odnosno Vladimir Vukčević o tome puno zna. Taj naš 37. odred bio je i u BiH.”
Na pitanje koji su bili njegovi glavni zadaci Stojanović kaže – “uništiti živu silu” i dodaje:
“Postoji jedna masovna grobnica u kojoj se nalazi između 1.000 i 2.000 muslimana, u čijoj likvidaciji su učestvovali policajci iz Policijske uprave Leskovac, angažovani u 37. odredu. Grobnica još nije otkrivena a nalazi se u istočnoj Bosni. Srbijansko tužilaštvo jako dobro zna gde se nalazi. Kako ne bi znali kada je preko noći došla komanda da se u tajnosti upute rovokopači, da se iskopa velika jama i da se kamionima dovezu leševi. Tela muslimana su noću dovezena i položena u tu jamu, preko njih je bačena zemlja pa je onda išao drugi red leševa I tako redom. To su sve žene, deca i starci, koji su bili nemoćni da pruže bilo kakav otpor. Grobnica Tomašica kod Prijedora biće mala u odnosu na ovu kada se otkrije. Ja bih rado rekao gde se nalazi, ali vidite kakva opstrukcija postoji kod našeg Tužilaštva, a smatram da ništa bolja situacija nije ni kod vas”.
Na pitanje šta bi ga motivisalo da otkrije lokaciju masovne grobnice, Stojanović kaže:
“Da dobijem azil u nekoj evropskoj zemlji, jer ovde je moj život postao nemoguć. Sve što kažem obije mi se o glavu. Poznajem kolege koje su stavljale leševe na kamione. Oni su bili spremni da svedoče o tome, ali su odustali kada su videli šta se dogodilo meni i ostalim svedocima. Moj kolega policajac Jovan Golubović bio je prisutan u nekoliko navrata u Bosni, video je gde su ljudi zakopani, on je o tome govorio u Haškom tribunalu, međutim, niko nije hteo da ga sasluša, rekli su – to nas ne zanima. E, to meni najteže pada. Evo mi sada razgovaramo. Vi će te u Slobodnoj Bosni objaviti sve šta sam rekao, ali posle toga se ništa neće desiti. Što kažu po onoj narodnoj – ‘ pas laje, a vetar nosi’. Dakle, niko ništa ne poduzima”.
Stojanović kaže da su svi oni koji su počinili monstruozne ratne zločine u Bosni i na Kosovu zbrinuti od države Srbije.
“Devedeset posto zločinaca normalno živi i radi, i niko im ne može ništa.Većina njih nalazi se u Žandarmeriji, neki su instruktori u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ). Svi su zbrinuti i u proseku imaju platu od oko 1.000 eura. Žandarmerija je inače elitna jedinica za ubistva i likvidiranje mirnih građana. Pre mesec dana u Nišu su ubili zlatara. Dugo su mu uzimali reket i na kraju ga ubili. I u Beogradu rade isto, reketiraju i maltretiraju ljude. U svim tim jedinicama su i Srbi iz Bosne i Hercegovine koji su izbegli u Srbiju. Oni se međusobno čuvaju da ne bi procurila tajna kako su ubijali, pljačkali i krali. Ljudi su se na Kosovo neverovatno obogatili od pljački. Među njima i policajci, a pogotovo ljudi iz linije komandne odgovornosti”, kazao je Stojanović za Slobodnu Bosnu.